Vlaske magije

ecastiva stanista zla

Obdareni vanculnim saznanjima, samani, druidi, vestice ili vlaske vracare, svojim se mocima sluze iskljucivo u prigodnom ambijentu. Deluju tamo gde se okupljaju njihovi cudni saveznici sa drugih planova, vile, djavoli i drakovi, koji se bude nocu. I dok svetski magovi tvrde da tako cuvaju svete kultove svojih predaka, obican svet sumnja da oni to tumaraju po necastivim mestima da bi navukli zlo.



Stepeniste simbol uspeha

Posebnu snagu cinima daju i mesta nekadasnjih nasilnih smrti, napustena groblja ili stoletno stablo bez krosnje. A ako se vise toga ispreplete na jednom mestu onda je to savrseno skloniste za potajni rad majstora magije, posebno za cuvene vlaske vracare koje tamo odlaze najcesce u gluvo doba noci, same i cutke. Kako su priznale Slavoljubu Gacovicu, etnologu Muzeja u Zajecaru, tada se ne smeju osvrtati uokolo ili iza sebe.

Cak i kada cuju razne krike, jecaje ili jeziv smeh, ne treba da zastanu, ili se ne daj Boze sapletu. To bi pokvarilo ritual koji su nameravali da izvedu ali bi im ugrozilo i rejting koji imaju kod svojih vodica sa viYih nivoa.

Mesta iza i ispred vrata se takodje smatraju kultnim mestima gde prebivaju duse predaka koji se cesto prizivaju u nesreci. Vazno je i stepeniste koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradzbine se izvode od najviseg stepenika i zavrsavaju na kucnom pragu. Prag inace funkcionise i kao granica izmedju svetog u kuci i profanog van doma.

- To pevanje uz stepeniste u narodu znaci napredovanje prema boljem. Ali i postepeno savladavanje nedace koje garantuje uspeh - govorila je poznata borska vracara Desanka Peric.

Komplikovani rituali, medjutim, koji zahtevaju angazovanje mnogih duhova, bozanstava prirode, ponekad cak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se bez obzira na snagu moci vracare, ipak izvoditi na za to odredjenim mestima.

Tako se zvezda Danica zove posle ponoci i to pred stablom sljive, a za pomoc opsednutom bolesniku treba umilostiviti Sajmone na ledini, jer je covek verovatno dok je preko nje gazio, ucinio neku neprilicnu radnju.



Prokletstvo sa raskrsnica

Za obracun sa Drakom mora se naci najbliza vodenica, jer se on uvek nalazi pored nje. A prizivanje drugih demona bilo za borbu protiv tudjih vradzbina, ili kao apel u pomoc, izvodi se ritualno na raskrscima. Jer, raskrsnica je od pamtiveka mesto na kome se nesto koncentrise i potom ponovo razgranava.

Vecina puteva u Timockoj krajini trasirana je hiljadama godinama unazad i kasnije je samo savremeno opremljena.
Timocani znaju da su danasnjim modernim saobracajnicama nekada volovi vukli kola rimskih legionara, Ilira i Slovena.
I jos uvek je u narodu ziv obicaj da se od samoubica ne oprastaju na organizovanom groblju vec na raskrsnicama. Kod Vlaha se i danas, svaka posmrtna pratnja koja stigne na raskrsce zaustavlja.
Kovceg se spusti i pop zastane. Tako se odaje pocast davnim precima. Ali kako mnogi Vlasi tumace, ovaj obicaj sluzi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se ne daj Boze povampiri nece znati da se vrati kuci.

Znajuci sve to, raskrsnicom se kao kultnim mestom za uspesno "madjijanje", sluze i profesionalci ali i obican svet. Ona je prebivaliste mnogih magijskih moi, bilo da se tu nesto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju.

Prva opasnost vreba vec kada se neoprezno, kroz centar, presece raskrsce puteva. To nikada ne treba ciniti, jer na raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokusavaju da umetnu svoju nesrecu, nadajuci se da ce ona preci na druge koji ih slucajno na@u i pokupe.
U tu se svrhu, naravno, najcesce ostavlja ono cemu ljudi teYko odolevaju - zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira, jer ono tesko gubi svoja dobra zracenja koje nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenosenje nesrece.

U Timockoj krajini mnogi veruju da tako mogu izleciti svoje bolesti poput koznih osipa, glavobolje i drugih nedaca za koje se tesko nalazi uzrok pa i lek. Zato tri veceri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi. Pri tom ih, kazu, ne grize savest, jer se osecaju kao da su svoj lek necim platili.

Leteca kletva i vracare za potrebe svojih pacijenata (koje zahtevaju mnogo truda) koriste raskrsca. Posto ce im za uspeh biti potrebna sva sila stihijski raspolozene prirode, one biraju doba kada im u kontaktu sa njom niko nece smetati.
Duboku noc kada se krv ledi u zilama od tisine. Pred raskrsnicu se skidaju gole i samo njihov tihi sapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obi8no mole odredjene demone da izadju i pomognu da se neutralisu tudje cini ili da se slicne odasalju.

Raskrsnice su medjutim veliki problem svim ljudima u svetu. U svakoj religiji one su poznate kao mesto za prenosenje zla.

Dz. Frejzer pise da Bahime koji zive u Ugandi prave kip od ilovace, koji lici coveku. Veruju da ako se njime protrlja bolesnik pa se potom kip zakopa na raskrsnici, bolest obavezno prelazi na prvog prolaznika. Ritual izaziva jak strah medju ljudima, pa ga je zakon Ugande zabranio, a one koji ga sprovode kaznjava smrcu.

Kod Badaga je, pise Frejzer, verovanje u mogucnost prenosenja zla islo tako daleko da se mislilo da zivotinje mogu cak da preuzmu i grehove mrtvih. Batanci na Sumatri imaju obred "primoravanje kletve da odleti" To se obicno cini sa pticama koje inace nikada ne zive sa covekom u kuci.
Upravo se zato nagovestajem velike nesrece smatra kada bilo koja divlja ptica slucajno uleti u kucu. Sa sobom sigurno nosi zlo koje je preneto sa nekog nesrecnika, misle oni i zato je hvataju, premazu zejtinom, pa tek onda puste na slobodu.

Ni stara Evropa nije bila imuna od slicnih avantura. Tako je sacuvan zapis iz suda koji je proglasio vesticom i kaznio izvesnu Agnes Samson, jer je izlecila svog zemljaka Skota Roberta Kersa. Kers je oboleo od bolesti koje mu je preneo neki vrac iz Damfrisa.
Agnusa poznata po svojim mocima preuzela je sve njegove simptome na sebe, mucila se do zore stenjuci u strasnim patnjama, a kada ih je nadvladala zelela je da bolest pomocu ode6e koju je skinula sa sebe, prenese macki.
Macka se me@utim iskobeljala, a odeca je slu8ajno dotakla Agnesinog suseda Daglasa. I dok je Kers potpuno ozdravio, Daglas je za par dana iskopneo i umro, Agnes je, kako je vec tada vreme nalagalo, 1590. godine zavrsila na lomaci.



Sveta bolest - epilepsija

Ono zasta se vlaska magija tredicionalno vec vice vekova smatra posebno mocnom je medicini i danas zagonetna bolest, epilepsija. Ne samo zbog toga Yto se tvrdi da su neke vracare zaista u mogu6nosti da oteraju ovu bolest, koja i uzrokom i simptomima pociva na stabilnosti nerava, vec i zbog toga sto se misli da i same Vlajne koje padaju u trans ili granicna stanja apatije i euforije iz kojih najbolje predvidjaju, prezivljaju epilepticne trenutke.

Po kazivanju Radmile Novakovic za koju njeni pacijenti tvrde da se moze izboriti sa ovom bolescu, epilepsija dolazi od samog Boga. Pri tom se ona ne izjasnjava da li je smatra zlim ili dobrim darom, ali tvrdi da se takvim napadima moze ovladati.
I da se zapamcenim iskustvom u kasnijem normalnom stanju uciniti i mnogo dobrog drugima. A ovo shvatanje ni za dlaku ne odudara od onog sacuvanog iz spisa najpoznatijih starogrckih lekara.

I drevni anticki u8itelji su epilepsiju podvodili pod psihijatrijski termin "sveta bolest" od koje su bolovali neki poznati mudraci i proroci. U starom Rimu smatrali su je prstom bozjim, pa su cak i zasedanja Senata odlagali u vreme kada bi neko dobio epileptican napad.

Koliko su takva uverenja prihvacena u svetu vidi se i po prvobitnom prevodu grcke reci epilepsija kao "nastup".

Tek kasnije ona se sve cesce vezuje za nesto materijalno, pad, pa otuda i narodni naziv "padavica".

Prvi koji je pokusao da demistifikuje uzrok gr8eva ovih bolesnika bio je Hipokrat (460-377. godine p.n.e) On je u svom delu "O svetoj bolesti" negirao stav da je epilepsija izazvana visim silama tvrde6i da je njen izvor u ljudskom mozgu.

Etnolog Gordana Zivkovic, koja decenijama proucava tradiciju Vlaha pozabavila se predanjima o lecenju epilepsije u isto8noj Srbiji. U svom eseju na ovu temu, kaze da padavicari pocetak napada prepoznaju osecajem da im neko ili nesto duva u glavu. Muce ih razne halucinacije i prividjenja i tada uz strahoviti vrisak padaju na mestu gde su se nasli.
Ubrzo nakon pada pocinju da skrgucu zubima, grce se, a na ustima im se pojavljuje bela pena. Napad traje samo nekoliko minuta, ali nakon njega bolesnik je straYno iscrpljen. Kao da je danima bio prikovan za postelju.



Moc viline trave

Narod u Timockoj krajini lek za epilepticne napade trazio je pre svega u vracanju vrlo cudnim ritualima. I u melemima i u cajevima od bilja i trava, od crnog i belog luka, kadulje, ivanjskog cveca, pelina, kopriva i posebno odoljena za koju na Timoku tvrde da je Vilina trava. Zbog toga se i misli da je omiljena pesma vila "Da zna majka Yta je odoljen trava / nikad sina ne bi ukopala".

Za dijagnosticiranje stepena epilepsije, posebno kod dece epilepticara, koristi se grana divlje ruze, sipka.

Kada padne, dete treba izmeriti crvenim koncem i potom ubrati granu divlje ruze iste duzine. Ona se stavljala na pod, ispod kreveta epilepticara i tokom 40 dana zaliva se svakog dana toplom vodom. Ukoliko bi se nakon toga grancica smanjila, bio je to pouzdan znak da ce dete ozdraviti.

Za prvu pomoc kod napada epilepsije koristila se kupka sa kucinom i nakon toga dugotrajno, uporno golicanje pacijenta. To, kazu, prene iz stanja transa i vrati ga u normalan materijalni svet. Bolesniku, tvrde vlaske vracare, pomaze i kriYka lubenice kojom mu se trljaju usta.
Kasnije se preduzimaju i zdravstveni rituali sa zivotinjama. Za epilepticare se zrtvuju pas ili lastavica cijom se krvlju bolesnik poji. Daju mu se i pecena jaja od grlice ili obareno srce crne kokoske i sumskog jeza.
Delotvorna je i slepoocna kost svinje zaklane na Bozic. Kosti se nakon praznika naknadno dopeku za ritual, dok se ne pretvore u prah. Potom se pomesane u vodi daju bolesnome da ozdravi.

Epilepticari se kade i nad spaljenim krilima slepog misa i sa upaljenom zmijskom kosuljicom, dok jedu obrok spremljen od njenog srca.



Amajlija za zastitu beba

Najpoznatiji rituali za lecenje epilepsije su ipak takozvana oznacena mesta. To je po verovanju Vlaha bilo koji prostor gde bolesniku tokom napada, padne glava. Ono se obelezi krugom bele ili crvene boje i kada epilepticar ustane tu se zarije osvescena moticica ili lopata.
Zemlja u krugu se prekopa i kada se u njoj nadje neka bubica, glista ili bar komad ugljena, dobijen je znak da se sa obredom nastavi dalje. Bubicu treba zapaliti, ugljen stucati. Prah ili gar pomesati sa vodom i poprskati pa cak i zapojiti bolesnika.
Neke vracare na tom mestu zakopavaju i kocku secera ili bolesnome iznad glave zakuju gvozdeni ekser, a potom mu telo tri puta okrenu tako da mu se ekser nadje pored nogu. To je takozvano okretanje ili zbunjivanje sudbine ili inace vrlo cesto korisceno zavaravanje demona u vlaskoj magiji.

Kao preventiva za epilepsiju, ukoliko je u porodici vec bilo slucajeva bolesti, novorodjencetu se desetog dana po rodjenju pravi amajlija. Tada se obavi i decje krstenje.
Pravi se veliko slavlje kome obavezno prisustvuje i zdrav desetogodisnjak. Veci decak treba bebi da odsece pramen kose, a potom i nokte i to prvo sa palca desne ruke i leve noge, a onda sa palca leve ruke i desne noge.
Sve to se savije u zamotuljak i usiva u odecu. Majka, a i samo dete kada odraste, mora voditi racuna da amajlija uvek bude uz njega.

Kosa i nokti su, ina8e, po verovanju Vlaha, jedine materije koje ne trule. One prate coveka i do onog sveta i sacuvace ga od epilepsije.

Za epilepsiju se tvrdi da je bogom dana i zato sto se sumnja da slicne napade dobijaju i Rusalje - Vlajne koje padaju u trans. Kao i mnogi druidi, Yamani i magovi iz drugih kultura, Vlajne se cesto nalaze u stanju drhtavice iz koje prelaze u potpunu nesvest.
Kada se povrate ne secaju se nicega ali ljudi koji su im tokom transa bili blizu, kazu da one za to vreme predvidjaju buducnost i da su sposobne da komuniciraju sa mrtvima.
Ovi napadi obi8no spopadaju samo zene koje su i inace odabrane da se bave magijom. I obicno ih snadju u dane mladog ili punog Meseca, na velike praznike svetaca, i obavezno na Duhove pred Svetu Trojicu.

Ako je ovaj stav mnogih svetskih etnologa, koji je u svojoj knjizi "Ritualni trans" naveo Dragoslav Antonijevic, ta8an, onda se epilepsiji zaista moze pridodati prefiks sveti, baY kao sto to mnogi cine kad govore o cuvenom vlaYkom rusaljskom transu.



Mocne ljubavne cini

Ako je verovati savetima vlaskih vracara prolece je pravo vreme da se prikupe svi rekviziti kako bi se tokom godine svi lepo zabavili praktikuju6i ljubavnu magiju.

Moralne norme uvrezene u staroj evropskoj tradiciji kod Vlaha su oduvek odudarale. Ljubomora, posesivnost ili kratkotrajna promena partnera nisu bile zlo zbog koga bi neko bio napastvovan sopstvenom grizom savesti ili postavljan na stub drustvenog srama.

Mladi su se u ranijim vremenima, jos od najranijeg detinjstva pripremali za polno sazrevanje, a promena partnera, u odredjenim granicama, bila je cak vrlo pozeljna.
Zato je jo cudnije sto je ljubavna magija kod Vlaha najrazvijenija, a romanticne bajalice najbrojnije, najdelotvornije i skoro sve odreda imaju moc psihickog vezivanja ljudi koje lici na opsesiju.
Otuda je i najrasprostranjeniji eksponat u ovim ritualima katanac - simbol necega sto se da zarobiti i osloboditi.
Iza njega slede med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, ugljen koji u magiji simbolise ono sto pali i bosiljak koji svojim aromaticnim mirisima opija. Crveni ili beli konac, so, Ysecer i voda iz kuce obavezni su za identifikaciju licnosti u magiji, a dodaci na svu tu hrpu naizgled besmisleno sakupljenih predmeta, zavisi od pojedinacnog problema.

U selima Timocke krajine i danas zivi veliki broj vracara i prorocica i svaka od njih zna veliki broj bajalica koje podsticu zaljubljivanje i trajno vezivanje. Jace ljubavne cini bacaju se bajanjem u sobi usled cega vracara tri puta baje dok mete kucu.

Po pri8i Milke D. iz Majdanpeka ona je za muza dobila momka kojeg nije ni poznavala, ali joj se jako dopao na prvi pogled. I danas nakon desetak godina seca se kako joj je bilo smesno kada joj je vracara sa obli[njeg brda Krs bajala cisteci sobicu u svojoj oronuloj kucici od blata.
- Vracara je tri puta bajala dok mete po kuci. Sakupljeno djubre iznosila je napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale ziveo. Prekrstila se i tri puta ponovila basmu:

"Ne metem slamu, ne metem djubre, vec metem sve mravice, vec metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po Laleta poslah. Kada na njega naidjete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori, dok se meni ne pojavi - seca se Milka.
Lale prema kojem je usmeren ovaj ritual postao je prava zrtva iznenadne strasti koja se u njemu rodila. Kako je vec na prvom sastanku priznao Milki, patio je od kako je prvi put ugledao u holu bioskopa.
Ceznja koja ga je opsedala bila je posledica nabacanih cini, ali on to nije znao. Shvatio je da je zaljubljen i dao sve od sebe da se priblizi i uspostavi vezu sa Milkom. Naravno veza se ostvarila munjevito, i kao i obicno zavrYila se brakom.
Tako eto, ukoliko Milka nikada ne sakupi hrabrost da mu prizna sta je kao siparica ucinila, Lale nikada nece saznati kakvo ih je to cudo spojilo i odakle u njemu tolika potreba da joj jos uvek, nakon dugog bracnog staza udovoljava u svemu poput do usiju zaljubljenog pubertetlije.



Lepljivi prsti

Poznat obred ljubavne vlaske magije pocinje u svitanje. Vracara sa onim ko narucuje cini odlazi na potocic koji tece u pravcu istok-zapad i opkoraci ga. Baje prackajuci strukom bosiljka po reci, a potom vodicu prska preko teglice sa medom. Med se kasnije daje osobi koju treba privuci. Mazu se usne, trepavice i obrve, a ponekad i vrhovi prstiju kojim se voljena osoba dotice.

U bajalici treba naglasiti stihove:

"Stavila mi na glavu Mesec sjajni, na prsa bljestavo Sunce, na ramena dve zvezde Danice, na ledja ruzu crvenu, po narucju i bedrima sitne zvezde, da ceo svet gleda u njih, a sa jos vecim zarom (ime onoga koji se privlaci), da mu ne daju mira, ni kad lezi, ni kad spava, ni kad prica, dok meni ne dodje da sebi srcu olaksa..."

Vlasi misle da ponekad ponesto iz onoga sto je sudjeno moze i izostati. Tada ljudi treba da se obrate za pomoc ne bi li sledili svoju kob. Za tu priliku vlaske vracare koriste posebne rituale namenjene onima koji se do poznog zivotnog doba jos nisu usrecili, ozenili ili udali:

"Motam tkanicu u smotuljak da se u crnog petla pretvori, da kroz odzak izleti da ga kljunom u glavu kljucne, da ga tucne, da ga udari, da ga probudi, da mu mira ne da.
Maramo, maramce u odzak te hitnuh u petla te pretvorih sa celicnim krilima i gvozdenim kljunom. Kada na mog sudjenog naidjes, kljunom ga cukni, krilima mlatni, kandzama ogrebi, iz sna ga probudi, k' meni ga uputi, u snu da ga usnim na javi da ga poznam".



Lek za prevarene

Blazi oblik lecenja neverstava je vrlo popularni obred sa tek omacenim macicima. Obicno supruga okupa macice koji jos nisu progledali i tu vodu podmetne svom muzu da popije. Kazu da on nakon toga postaje slep kod ociju i kada su u pitanju druge zene.

Prevareni supruznik pak, sluzi se jajetom kukavice. Kada ga busenjem iglicom na vrhu isprazni i izduva, u suplju ljusku stave se dlacice koje su od oba supruznika iseckane ispod pazuha. Rupica na jajetu se zalije voskom i u gluvo doba noci ono se odnese u neki skroviti deo stana ili se sakrije u supljinu na zidu kuce.

Kada bracni par zajednicki zeli da se zastiti od iskusenja neverstva treba da podje u potragu za retkim puzevima blizancima (koji nose dve slepljene kucice) i za slepim misem. Vrhove njegovih krila treba odseci, staviti ih u supljine puzevih ku6ica i zaliti ih voskom.
Na vrhu kucica zagrejanom iglom probusiti dve rupice i provu6i lancic kako bi se amajlija nosila oko vrata. Muskarci amajliju pripremaju tako sto vrh desnog krila stavljaju u levu kucicu puza blizanca, a zene obrnuto.

U ovoj vrsti svakodnevne jednostavne magije koristi se i moc kukavice. Treba se prisunjati drvetu sa koga ptica kuka, odlomiti parce kore, probusiti kroz nju rupu i tiho progovoriti "Kao sto ti kukavice kukas tako da i (ime) kuka za mnom". Kada vidi osobu koja joj se svidi treba da je pogleda kroz to parce kore, pa ce se kletva pred drvetom sigurno ispuniti.



Strah od nesrece urokljivih ociju

Zle oci poznate su i vlaskoj tradiciji. I mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basmama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesrece i to uglavnom nesvesno.

Kako kaze vracara Desanka Peric, kada ugledaju nesto lepo oni to nekontrolisano pozele tako jako, da cak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane, pa makar mu i od samog Boga bilo dato.

Najpodlozniji uroku su mala deca ali i nezasticeni odrasli. Ali polje delovanja urokljivih ociju se prakticno ne moze ograniciti jer je dovoljno da se oni koji se inace bave magijom, samo necemu zacude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa cak i imanja, kuce, zivotinje ili stvari.

Urok se u porodici uvidja odmah kroz bezrazlo[nu napetost koja se iznenada useli u nju. Stalne svadje i nervoze koje mogu imati i gore posledice brzo se evidentiraju, pa Vlasi danas odmah posecuju vracare u potrazi za lekom.
Neophodno je prvo utvrditi da li je uopste u pitanju urok. To se radi gasenjem ugljena i vidi se kada ugrevak pri gasenju padne na dno posude. Potom se trazi krivac.
Ne poimenice, nego odrednicima pola, srodstva ili komsijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom uz bajalicu:

"Posao (ime) putem, stazom, pos'o drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i urocicom, sa pocudistem se na njemu sreo. Mozda je ureknut od udate zene, mozda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije lep...". Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog ugljen treba da padne na dno posude i tada pocinje ritual.



Na stubu srama

"Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude musko ispuklo mu mudo, ako bude zensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge podsmevale".

Basme su razlicite ali se obicno zavrsavaju jakom zeljom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, vec da ga svi ismeju. Vracanje zla vlaske vracare ostavljaju za ozbiljnije situacije.

A najgora kazna za takav cin po Vlasima je da za lakomost ili zavidljivost sazna javnost, i to preko sramote koju ce urokljivac doziveti. Efikasan lek protiv uroka je i basma koju i danas znaju mnogi u Timockoj krajini i koriste je za preventivu.

Zabelezio je i preveo etnolog Paun Durlic po kazivanju Sofije Zlatic iz Crnajke. Za vracanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov, a potom se dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome ce se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara se:

"Posla (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer ce se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) urocio - svisnuo, ko je urekao - prsnuo, oci prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao - o glavi mu bilo. (Ime) osta svetla, cista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude".



Moc tamjana i belog luka

Baka Ikonija iz Klokocevca, pogadja proYlost i prorice buducnost zrnevljem od kukuruza i kad ustanovi sta je stvarna potreba onog ko je pod urokom, pravi napitak nad kojim satima baje.
Ona najcesce koristi bajalicu protiv uroka, koja kaze nikome ne moze da naskodi, a sigurno pomaze kod problema. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se:

"Crkni djavole, ti nemas tamjan, ti nemas noz, ja imam tamjan i imam noz, tamjanom te kadim, nozem te secem, u vodi te gnjecim. Voda se penusa a (kaze se ime onoga ko se brani od uroka), te vise ne slusa.
Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omadjijao ako je neko na njega ljut, vise nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam madjiju niko viYe nije ljut. (Ime), ostaje cist kao svet kad se kupa u suncevom sjaju, (ime) ostaje cist kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje cist kao bosiljak u prolecnom gaju, (ime) ostaje cist kao Sveta deva Marija nebeska...."

I beli luk koji ima istoriju staru koliko i samo covecanstvo vrlo je uvazen u magiji i etnomedicini Vlaha.
On je hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona. Verni pratilac coveka od njegovog rodjenja pa do posle smrti.
Cen belog luka na celu porodilje stiti i majku i novorodjence od uroka. Tokom zivota pouzdana je amajlija koja na putovanjima cuva od "razbojnickih" prepada djavola i nervoznih vila.
Ali i od krvopija kada se nocu prolazi pored groblja. Vlasi misle da beli luk i inace donosi dobro ukucanima pa nanizane vence kace o dovratak kuce.
Sa leve strane on stiti od demona i donosi duhovni mir i srecu. Okacen sa desne strane vrata venac belog luka stiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprecava svadje i obezbedjuje i materijalno blagostanje.
Venac obesen u stali stiti zivotinje a u polju useve. I taj se metod preduzima kad god postoje nagovestaji nekih bolesti, epidemija ili prirodnih nepogoda.
Nosen u dzepu, cen belog luka moze spreciti mucninu i nesvesticu a uz druge dodatke njegovi etericni mirisi vracaju one koji padnu u trans, leci alkoholicare i epilepticare. Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja urok i migrenu koja sa njim ide.

Po receptu koji je zapisala etnolog Gordana Zivkovic, beli luk izgnje8en i uvijen u gazu sluzi i za masazu cela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mascu.

Pomesan sa pelinom dezinfikuje i leci rane po kozi. Nakon sto simptomi bolesti prodju, gazu sa masom ili cen koji je otklonio nelagodnosti treba baciti u vatru ili reku sa recima "Sa (ime) rane na beli luk preslo i u vatru doslo".

Kod bolnih menstruacija, za koje se isto sumnja da su od zlih ociju, zene Timocke krajine jele su ogromne koli8ine belog luka i zapirale su se rastvorom od cetiri kasike sirceta na dva litra mlake vode.

Urokom se dize i pritisak a da bi se regulisao preporucuje se da se tri glavice luka potope uvece u casi vode i da se ispije na prazan stomak ujutru.

Beli luk je Vlasima nezamenjivi pratilac i do onog sveta. Dobro je da se pred smrt okaci oko umiruceg jer stiti od eventualnih napasti koje coveka mogu naterati da zaluta ili se povampiri.

A predostroznosti radi neke porodice u okolnim selima Bora i Zajecara, vencice belog luka odnose na groblje i prvih 40 dana. Da bi, kazu svojim jakim mirisom rasterao lutajuce demone koje bi mozda da uznemire mrtve.



Beleg stvara impotenciju

Kada je M. L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moc drasti8no opada poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka zena uz pomoc vlaske magije ucinila impotentnim. Pronasao je "zlocu", nakon silnih rasprava uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu.

Skandal doduse nije presao granice njihovog zaseoka, ali je opste poznato da se slicni slucajevi ponavljaju ve6 decenijama i da muskarci u Timockoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga moze da zavisi od cudljivosti zena. Tim pre sto medicina jos uvek nema tacna obrazlozenja za uzrok impotencije, a jos manje lek za nju.

Cak se i profesor dr Savo Bojovic, nas poznati seksolog, slaze da je to veliki problem. A prva iskustva farmacije pokazuju da se impotencija, ukoliko je hronicna, ne moze suzbiti ni "vijagrom".

Zato valjda muskarci iz Timocke krajine i veruju u sve price o vlaskim vracarama. A dugi niz godina njih sakupljaju i nasi najeminentniji lekari koji se bave istorijom narodne medicine i etnolozi. Medju njima je najpoznatija Zorica Divac koja je radila obimna istrazivanja na ovu temu.

Ona je razgovarala sa mnogo muskaraca koji su bili nesposobni za bilo kakav seksualni dozivljaj, sve dok nisu uvideli da im polni organ (bez obzira na stvarnu zelju) "proradi" samo sa odredjenom zenom. Utvrdivsi da su omadjijani a ne bolesni nije im preostajalo nista drugo nego da se i sami za pomoc obrate vracarama.



Trojka za seks!

"Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost muskarca da ne moze ni sa jednom zenom ili da ne moze samo sa odredjenim zenama. Sem polne nemoci muskarac se oseca lose, napustaju ga i snaga i volja da se bori, pa moze i da umre...

U ovako tesku situaciju muskarca dovodi zena koja uz pomoc vracare baca cini i (zbog posesivnosti, strasne ljubomore ili osvete) vezuju svog muza ili ljubavnika", pise Zorica Divac i navodi reci jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zajecara.

"Mog prijatelja je ljubavnica vezala gvozdjem, kako je ne bi varao sa svojom suprugom. Coveku su cak slogirala i ledja. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Tek kada je saznao za magiju ljubavnica ga je, pod pretnjom, odvezala i on se oporavio".

Postoje i primeri kada zena vezuje svog muza da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni zivot. I to obicno obave vlaske vracare koje za razliku od drugih ovu vrstu cini ne nazivaju crnomagijaskim.
One ne boluju od takvih predrasuda jer smatraju sebe pozvanima da pomognu svakome ko im se obrati za pomoc.
Svoje psihicke mo6i Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege.
Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vracaju su trojka - simbol seksa, sedmica broj ljubavi i devetka, kontakt sa visim zlim silama. Od boja se koriste crna koja upija i crvena koja ogranicava, svejedno stiti li upad pozitivne ili negativne energije.
Izbegavaju samo zelenu koja oslobadja. Blazi oblik vezanosti muskarac moze da dozivi i ukoliko je bio zrtva zanimljivog magijskog rituala sa prstenom.

Po zapisu dr Aleksandra Nicica i dr Jovana Protica, zena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamocen u menstrualnu krv.
Muskarac nakon toga oseca stalnu potrebu za njom, ziganja i trnjenje ispod pleksusa. Razvezivanje se vrsi na kucnom pragu kada vracara muskarcu veze noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveze.



Vezivanje na daljinu

Vlaska magija jedna je kazu od retkih koja vezuje i na daljinu. Kada osacuju muskarca koga zele, a sa njim jos uvek nisu stupile u fizicki kontakt, zene se u Rudnoj Glavi sluze obredom sa crnim koncem.
Saceka se da zeljeni naidje i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet cvorova uz odre@enu basmu. Najjace dejstvo medjutim medju rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika.
To su maramica na kojoj se sakupljala izlucina iz usta umrlog u periodu izmedju smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se tedko dolazi jer pokojnika rodbina budno cuva bas zbog moguce zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "neciste" radnje.
Ali se vracare vodjene unutrasnjim instinktom ipak snadju. Usunjaju se i neprimetno u odelo umiruceg zabodu spenadlu.
Vade je kada bolesnik umre i jos dugo nakon toga koriste je za obrede. Zeni koja bi da veze ljubavnika vracara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u straznjicu i to u trenutku orgazma kada on tu bol nece osetiti.
Madjija, kazu, sa svojim delovanjem pocinje odmah a da zrtva kasnije ne zna da objasni sta joj se to tako neobicno desilo i kako je to "vezana". Bez tog podatka medjutim retko da ga koja vracara moze osloboditi pritiska.

Najupornije vracare za odvezivanje muskaraca traze pomoc i od svete djeve Marije. Ali su im za svaki slucaj pri ruci i uzarci kojima zapocinju obred, gvozdeni noz da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreci dela.

Vracare se trude da otkriju bar neki detalj vezan za osobu koja je cini narucila i potom nesrecnika nateraju da podje u potragu za njom. To je uglavnom badava posao, pa se muskarci cesto sluze pretnjama ili silom prema partnerki na koju sumnjaju da ih je vezala.
Tada moze doci cak i do tragedija. Po zapisu Zorice Divac jedan je mladic cesto posecivao stariju ziteljku sela Sarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opcinjen. Nije mogao da opsti ni sa jednom drugom zenom iako su one bile i mladje i lepse.
Tek nakon teskih batina baba je priznala da je vezivne cini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga zavrsio u zatvoru. Ali se njegova muskost, nazalost, ni tada nije povratila.




I deca "obicnih" roditelja mogu biti vrlo vidovita. Za prepoznavanje postoje pouzdani znaci poput boje posteljice. Njihove moci, ako se sacuvaju od demona Babica, mogu izuzetno ojacati kada odrastu. Pupcana vrpca jedna je od najjacih amajlija koja rasteruje zlo.
Od obicaja kojih se pre i nakon rodjenja bebe pridrzavaju roditelji zavisi, kako kazu vracare s Timoka, ceo daljni tok zivota. Ne samo malisana, kasnije odraslog coveka, vec posredno i citave zajednice. Jer, iako se to retko desava, Sudjenice, tri demona sudbine u koje veruju Vlasi, odredjuju covekovu kob, a nekada su prinudjene da detetovu sudbinu vezu za neke predznake ili okolnosti pod kojima je rodjeno. Na taj nacin nekim bebama se priznaje da su od Boga date, posebno obdarene, i da su dobile moc da vladaju mislima i osecanjima svoje okoline.
Ako se takvom daru pridruzi los uticaj zlih demona Babica, onda dete postaje psihicki prejako i opasnost za celu zajednicu. Ona se, medjutim, obicno otkriju prekasno. Jer zli demoni deluju prikriveno. Njihovi uticaji uopste se ne prepoznaju u zivotu deteta, ne odrzavaju se direktno ni na njegovo zdravlje, ni na zivot. U tim slucajevima novorodjence, po verovanju Vlaha, dobija posebno svojstva na koja roditelji ne obracaju paznju, a dete se sa njima, kad malo odraste, sluzi bez sopstvene svesti. Ne kontrollisuci ih, tim mocima moze cak i da naskodi drugima.



VLAŠKA MAGIJA
Kako se spravljaju ljubavne čini
Iz knjige Pavla Matića

PO HRIŠĆANSKOJ LEGENDISpravljanje čini tj. magičnih napitaka, trava ili ljubavnih amajlija vrši se uglavnom u gluho doba noći i obavezno uoči verskog praznika. Što je praznik jači to su čini uspešnije.
Po nekom nepisanom pravilu ljubavne čini se najbolje rade uoči Đurđevdana. Zbog čega baš na taj praznik, niko ne ume reći. Moguće je da su koreni duboko u prošlosti kada su na naše balkanske prostore počeli da se doseljavaju Cigani. Ima varijanti po kojima se taj narod doselio na Azijski kontinent neposredno pred propast kontinenta MU; druge legende govore da su isterani sa kontinenta Lemurija zbog pradavnog greha i da su ih bogovi osudili na večno lutanje, igranje, sviranje i pevanje.. Valjda ih zato ima na svim meridijanima.
Poznata je hrišćanska legenda po kojoj su prokleti jer su kovali klince kojima je zakucan Hrist na krst i da zbog toga ne smeju da imaju svoju državu.
Većina od njih slavi Đurđevdan, a gatanje im je gotovo profesija.Koliko su njihove čini uspešne, odnosno da li imaju nekog, osim psihološkog efekta, nije lako utvrditi. Iz prostog razloga što onaj koji naručuje vračku o tome ne priča, a onaj na koga su čini bačene to uopšete ne zna!
Šta se radi u oči Đurđevdana

Devojka koja želi da se uda za momka koji je izbegava ( ili čak i ne zna za njenu potajnu želju) mora da uradi neke od magijskih radnji koje ćemo ovdje navesti.

VRADŽBINA PRVA - Tačno u podne, uoči Đurđevdana, devojka mora sa nepoznatog groba ( sa groba koji nema obeležja) da donese parče kosti sahranjenog. Uveče tu kost treba da stavi pred ogledalo i da glasno izgovori bajalicu:
«Kao što je ova kost mrtva, tako ti (kaže se ime potencijalnog đuvegije) da uvek mreš za mnom.»
Bajalica se izgovori tri puta, a onda se zavije i na sam Đurđevdan ponovo odnese na grob odakle je uzeta i zakopa. Istovremenose, zbog počinjenog svetogrđa, pali sveća na tom grobu za pokoj duše.»

VRADŽBINA DRUGA - Priliko večere, uoči Đurđevdana, devojka mora – pazeći da je niko ne primeti – prvi zalogaj da izvadi iz usta i da ga umota u malo trave dinjice. To bi trebalo da se stavi u obuću kandidata za brak. Dok to radi treba da izgovara bajalicu:
«Zalogaj prvi, bićeš mi prvi: hleba ne jeo, vode ne pio – dok se sa mnom ne budeš oženio.»

VRADŽBINA TREĆA - Pre nego što legne da legne da spava devojka treba da stavi svoju noćnu košulju na košnicu sa pčelama da tamo prenoći. To bi trebalo značiti da će voljeni čitavog života «zujati» oko nje, kao što pčela zuji oko cveta.

VRADŽBINA ČETVRTA – u PONOĆ, NA UZMAKU PETOG MAJA (Đurđevdan je 6. maja), uzme se tri puta po devet zrna pasulja i stavi u tepsiju pa se sve prelije vrućom vodom. Onda se pasulji stave na tri krpice i malo posole. Pri tome izgovara se sledeća bajalica:
«Ne motam ovaj pasulj, već motam moga ( izgovori se ime voljenoga). Krpice sa zrnevljem se potom vežu uz telo ispod pojasa i izgovori sledeća bajalica:
« Ne vezujem ovaj pasulj uz telo, već vezujem moga (opet se izgovara ime kandidata) da njegova ljubav bubri za mnom kao ovaj pasulj za mojim pojasom.»
Najzad priđe se ognjištu, odvežu se krpice sa pasuljom i svaki put kada se po jedan zamotuljak baci u vatru, hukne se i izgovori bajalica:
«Iz mene huka, iz (izgovori se ime voljenog) muka. Kako ovaj pasulj puca, tako srce (opet se izgovori ime kandidata) za mnom kuca.»
Prsten umrlog od davnina je poznat kao «pouzdano» pomagalo u mnogim «vračkama», ne samo ljubavnim. On se čuva kao najveća svetinja i koristi se u situacijama kad njegov vlasnik više ne vidi drugi izlaz iz svojih nevolja.

Naravno, i u ljubavnim vradžbinama prsten je «posljednja nada» potencijalne udavače ili đuvegije koji nikako ne može da se oženi.
Čini se bacaju na sam dan Đurđevdan tako da se uluči prilika da se kandidat ili kandidatkinja za brak pogledaju kroz «mrtvakov prsten» (burma ili prsten koji je za života nosio neki pokojni rođak). Na taj način, vjerije se njegov ili njen lik bit će zarobljen za sva vremena.
U nekim krajevima naše zemlje izgovara se i sljedeća bajalica:
«Kao što ovaj prsten mrtvak više ne može da nosi, tako ni ti više ni jednu ženu (ni jednog muškarca) da ne pogledaš».
Iako se tvrdi da «gledanje kroz mrtvakov prsten» ne može da omane, uistinu nije pouzdano utvrđeno da li je to zaista tako.
Postoje i posebne vračke za pripadnike muškog pola uz pomoć kojih nasigurno mogu da vežu neku ženu.
U tu svrhu potrebno je upecati (ili kupiti na ribljoj pijaci) morunu i staviti je u nedra na desnu stranu e sačekati da ugine. Posle toga ribu treba peći do ugljenisanja. Riba se onda, sitno istuca drvenim čekićem i samelje da ostane samo prah. Taj prah stalno se nosi sa sobom u lanenoj vrećici i čeka zgodna prilika da se sipa evojci u piće ili kafu. Sa sipanjem se , naravno, ne preteruje, jer bi se to preimetilo.
Po verovanju «opčinjena» žena trčat će kao luda za muškarcem koji ju je tako vezao.

U istočnim krajevima Srbije, umesto «mrtvačkog prstena» upotrebljava se šupalj kolačić (kolač umešen u obliku prstena) u koji se , prilikom mešenja, sipa mleko iz leve sise žene koja doji muško dete.
«Vračka» se može spraviti i uz pomoć rose sakupljene pred zoruĐurđeva- dne. Ta rosa mora da se sakupi na mestu «gde vile igraju kolo» (??? M.) , što može da bude veoma opasto s obziromda kažu upućeni, vile ne vole da ih neko posmatra dok one igraju. Verovatno zbog toga što su one prave lepotice, a u kolu su potpuno gole, pa postoji opasnost da im muškarac «sretne pogled» i tako zauvek zarubi (postaju smrtne ali im ostaju moći, pa moraju da ispunjavaju svaku želju svom gospodaru).




KAKO ONEMOGUCITI LJUBAVNIKA
Ako bračni drug želi trajno da «veže» muža – švalera ( ženu – švalerku) potrebno je da iščupa dlaku iz svoje kose ( po mogućnosti dužu), uvuče u šivaću iglu i prošije kroz neki deo odeće koju stalno nosi. Veruje se da posle neće pogledati više ni jednu drugu ili drugog.
Postoje verovanja da se neko može «vezati» ako se navede da na Đurđevdan prođe kroz «razdvojen predmet. U tu svrhu radi se sledeća magija:
S jedne strane puta postavi se jedna cipela (uvek se postavlja prvo desna), a sa druge leva. Kad onaj kome je vradžbina namenjena prođe kroz razdvojen predmet, cipele se odmah sastavljaju i bacaju u reku.
Ovo verovanje povezano je, verovatno sa sujeverjemda se nikada ne prolazi ispod duple bandere ili ispod raširenih merdevina.
Ipak, najsigurniji nacin da se neko trajno vežeje da mu se da da nešto pojede ili popije (vec je legenda da se sipa u kafu sasušeno i istucano krilce slepog miša)!. U tu svrhu koristi se obicno jabuka u koju je kanuto tri kapi krvi iz malog prsta leve ruke.
Krv se može kanuti i u kocku šećera ili u kolačić, posebno onaj koji je umešen u obliku prstena.
Veče u oči Đurđevdana devojke u nekim selima Srbije imaju običaj da huknu u prvi i poslednji zalogaj hleba koji su jele i sa ogledalom i iverom od praga, stave ih pod jastuk. Ako im momak «dođe na san», zasigurno će biti njen.
Vrlo poznata ljubavna amajlija je maslačak.
Taj cvetić se uzbere i ispresuje, a potom, pažljivo stavi između dva komada papira i uvije u maramicute stalno nosi sa sobom. Ova amajlija se nosi u levom džepu i uz njenu pomoć, veruje se, moguće je «osvojiti» devojku ili momka koji vam se dopada. Ako se «posao svrši», amajlija se čuva do sklapanja braka, a onda se pažljivo zakopa ispod kućnog praga ili u ružičnjak.



KAKO UKRASTI TRAG

Ako matora devojka ili matori momak požele da sebi nađu parnjaka, potrebno je da se u ponoć uoči Đurđevdana ( ili nekog drugog «jakog sveca») okupaju i odu svečano obučeni u crkvu i tamo poklone novokupljenu stvar.
Za ovo sme da zna samo sveštenik ili crkvenjak i u vreme posete crkvi ne sme se ni s kim razgovarati (čak ni sa sveštenikom ili crkvenjakom!), a za žene važi pravilo da ovu magijsku radnju ne čine dok imaju menstruaciju ili krvare iz drugog razloga.
«Babe» tvrde da je najjača vračka sledeća:
Iskopa se, vrlo pažljivo, trag voljene osobe koju je ova ostavila u zemlji i odnese kući, te se zakopa pod sopstveni prag.
Za ovu vračku, navodno ne postoji kontra vradžbina, pošto se po zakopavanju, zemlja dobro utaba i trag se, što je i normalno, izgubi!
Međutim ovo vezivanje je i najteže za izvesti, jer nije ni malo jednostavno da se neko neprimetno prati i onda ukrade trag.
Također, vračka je veoma nepraktična u današnje vreme, kada su gotovo svi putevi asfaltirani, a teško da bi neko dobrovoljno pristao da nagazi u vreo asfalt i ostavi svoj trag!